Данас, 9. септембра, навршава се 80 година од прекретничког догађаја који је обележио крај Бугарског Царства. У јеку Другог светског рата, када Совјетска армија креће у офанзиву након битке код Стаљинграда и стиже до Румуније у августу 1944. године, Бугарска је још увек савезник нацистичке Немачке. Како би сачувала свој суверенитет, прекида односе са Трећим рајхом под претњом војне интервенције СССР-а. 

Ипак, у ноћи између 8. и 9. септембра 1944. године, бугарску владу, у коју је било укључено неколико демократских партија, свргнули су официри који су прешли на страну Отаџбинског фронта. У њега су укључени Бугарска радничка партија (комунисти), снаге легалне опозиције: из политичког круга „Звено“, Демократске партије, Бугарског земљорадничког народног савеза и других земљорадничких партија, а преврат је извршен под руководством БРП. По наредби Георгија Димитрова, вође Коминтерне, заузете су кључне институције – Министарство рата, Централна пошта, Телефонска палата, Централна станица и други стратешки објекти у Софији.

Кимон Георгијев из политичког круга „Звено“, који је претходно учествовао у превратима 9. јуна 1923. и 19. маја 1934. године, проглашава путем радија нову власт Националног комитета Отаџбинског фронта. Министри из владе Константина Муравијева су ухапшени. Кимон Георгијев преузима власт уз помоћ снага Трећег украјинског фронта Црвене армије. Тако Бугарска пада у совјетску сферу утицаја и креће путем социјалистичког развоја. У месецима до краја 1944. године уследио је талас обрачуна са неистомишљеницима без суда и пресуде, до формирања такозваног Народног суда.