Дана 22. септембра 1908. године проглашена је независност Бугарске. После најхрабријег самосталног чина у бугарској историји – уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије 1885. године, Бугари поново демонстрирају снагу јединства и веру у сопствене снаге.Овај дан обележавамо као званични државни празник – симбол промене међународног и правног статуса Бугарске и њеног претварања из вазалне државе у слободног и сувереног субјекта међународних односа. Ово је кратка информација о Дану независности, коју чак и бугарски ученици широм света науче из уџбеника историје. Међутим, сваке године изнова откривамо велики значај овог незаборавног датума у историји наше земље, покушавајући да га упоредимо са другим датумима, који се доживљавају као симболи препорођене Бугарске после петовековне османске владавине.

"Дан независности је један од најважнијих празника за Бугаре јер је то дан стицања потпуне државности" – каже историчар проф. др Николај Канев – заменик ректора за научноистраживачку и уметничку делатност Универзитета у Великом Трнову "Св. Ћирило и Методије". Са њим разговарамо о вредности данашњег празника независности о којој су наши преци дуго сањали:

"У масовној свести Бугара у првом плану је датум ослобођења Бугарске од петовековне османске власти. Али иако је Бугарска тада васкрсла, она није била независна држава, него вазал Високе порте, није била равноправан међународни субјекат. Дан независности (1908) је датум када Бугарска постаје држава у пуном смислу те речи, јер никоме није потчињена, не плаћа порез свом сизерену, као што је то било раније – Османском царству. Тако да је 22. септембар дан на који треба да будемо посебно поносни што смо успели да постигнемо тако нешто."

У центру тадашњих збивања био је бугарски кнез Фердинанд, заједно са председником Владе Александром Малиновим. Њима дугујемо Манифест, који је кнез прочитао у цркви Светих четрдесет мученика у древној бугарској престоници Трнову.

"Проглашењем независности кнез Фердинанд је примио титулу "цара Бугара", али постоји још нешто веома важно – овим чином за бугарски народ долази потпуна слобода, а у исто време овај Манифест има за циљ да скрене пажњу и на оне Бугаре, који су остали ван граница слободне Бугарске" – каже проф. Николај Канев.

Историчари често причају о детаљима историјских догађаја, али проф. Николај Канев се зауставља на глобалној слици на мапи геополитичких интереса. Тамо он види разлог за пропадање бугарског сна:

"Уједињена Бугарска није никоме у интересу, јер уједињена Бугарска није просто велика, а обично се акценат ставља управо на то. Проблем није у величини и моћи државе, него у томе што би уједињена Бугарска постала незаобилазан фактор у европској политици из чисто геополитичких и економских разлога. Уједињена Бугарска – од делте Дунава до Западне Тракије и близу прилаза Јадранском мору, практично значи да нити светска трговина према Европи и Блиском истоку не може заобићи Бугарску, нити се политички интереси различитих актера на светској сцени могу реализовати без узимања у обзир улоге Бугарске“.

Фотографије: БГНЕС, Иван Базов, Гергана Манчева, wikipedia.org