Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Уметност преображава омиљена места у центру Пловдива

Иза пројекта „Пермакултура – простори и уметност!“ стоји брига за природу и човека

2
Фотографија: Живка Танчева

У првим данима јесени, житељи и гости Пловдива позвани су да се присете посебних, омиљених и занимљивих простора у центру града. Ово необично поновно откривање и препознавање места обојених личним емоцијама и сећањима биће остварено уз креативну помоћ студената Академије за музичку, плесну и визуелну уметност (АМПВУ) и њихових професора.

Од 2. до 11. октобра, „Пловдив 2019 – Европска престоница културе“ и пловдивска академија уметности реализоваће пројекат „Пермакултура – простори и уметност!“. Али шта се крије иза овог загонетног појма?

То је наука о дизајнирању људских станишта тако да што више подсећају на природно окружење“, одговара Гина Кафеџијан, руководилац пројектне и међународне делатности у АМПВУ-Пловдив. „У нашем тумачењу пермакултуре кроз уметност, културу и просторе, она се огледа у позиву да се заједно присетимо крхког екосистема који насељавамо, а истовремено и тога колико природа и уметност могу бити регенеративни.“

Гина Кафеџијан

Није случајно што се откривање успешне интеракције са природом и њене моћи да преображава преводи на језик уметности.


У уметности античка идеја катарзе пролази кроз доживљај драматичног момента“, каже Гина Кафеџијан. „На тај начин можемо поново открити смисао и заволети одговорност коју имамо као грађани света. Наша основна мисија сада је, да кроз сусрет са уметношћу, схватимо колико смо се одвојили од свог окружења. Такође, и да разумемо нашу зависност од ланца прехрамбених продавница у великим градовима и спремност да купујемо храну која је прешла хиљаде километара уместо да се окренемо произвођачима из околине градова и да пажњу усмеримо на потребу смањења емисија штетних гасова из транспорта које су постале неизбежан део економије.“

Интервенција у градској средини уз помоћ музике и моде на степенишном простору Градске уметничке галерије у Пловдиву скреће пажњу на модну индустрију, а такође нам може помоћи да се ослободимо навике пуњења наших ормара потпуно новом одећом, наставља своју причу Гина Кафеџијан, подсећајући на значај кружне економије као дела стабилног и одговорног друштва.

У истом духу је и наша завршна порука уз наступ Академског народног хора – знамо да је бугарска народна песма послата у Космос како би дотакла емоционалну жицу у разуму који не познајемо. Желели бисмо да констатујемо да нам је потребна повезаност са природом, као и са самим собом.“

Централна пешачка зона

У партнерству са неколико културних институција, организатори су изабрали локације које су становницима Пловдива омиљене, а туристи би требало обавезно да их посете. „Али чини се да ретко имамо навику да их посматрамо кроз калеидоскоп уметности“, истиче Гина Кафеџијан.

Зато пажњу и усмеравамо ка парковима, приступима најпрепознативљијим зградама, уличној пешачкој средини, која не представља само наше кретање од једног до другог места, већ и део наших станишта“, додаје Гина Кафеџијан. „Позивамо публику да погледа двориште куће-музеја Христа Г. Данова, да виде какве предивне могућности Пловдив има и као град за живот и као сцена за јавне перформансе, али и да се запитамо да ли довољно бринемо о овим просторима.

Градска башта града Пловдива

Слично томе је и оживљавање новог степеништа испред Градске уметничке галерије. Имамо и две представе у Државном луткарском позоришту које остављају изузетан утисак на публику. Отворићемо и изложбу плаката студената Факултета ликовних уметности у недавно реновираној градској башти поред улице Христа Г. Данова. И простор којим затварамо догађаје такође је један од симбола града, а ради се о 'Хисар капији' у Старом граду.“

„Хисар капија“

Академски народни хор своје песме извешће управо на тргу изнад архитектонско-историјског ансамбла „Хисар капија“, јер Пловдивчани верују да је за њихов град време почело одавде и да нема прикладнијег места са којег би послали једну хуману и светлу поруку:

Будућност – о њој увек говоримо као о нечему што предстоји, али она постоји сада. Стога је наша порука да будемо напољу, бринемо о природи, бринемо једни о другима и будемо заједно у овом екосистему.“

Превод: Свјетлана Шатрић

Фотографије: Живка Танчева, baa.kab.bg, plovdiv2019.eu, podtepeto.com, bulgariatravel.org


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Бугарски кандидат за Оскара "Тријумф" тријумфовао на Фестивалу "Златна ружа"

На 42. другом издању Фестивала бугарског играног филма "Златна ружа" у Варни филм "Тријумф" редитеља Петра Влчанова и Кристине Грозеве је освојио велику награду за дугометражни филм. Њему је припала и награда за сценарио који су написали двоје..

објављено 27.9.24. 10.44

Улични музичари наступиће на различитим локацијама у Софији

Друго издање Фестивала уличне музике и аутентичне градске културе Street Music Fest очекује своје посетиоце од данас до 29. септембра на софијском тргу Славејкова. Шарени и весели форум окупиће на једном месту софијске уличне музичаре, биће плеса,..

објављено 27.9.24. 07.30
Живко Седларски

„Челичне даме“ светски познатог вајара Живка Седларског дефилују и у Бугарској

Мода која није носива, али служи као инспирација. Префињене хаљине, међутим не од чипке или свиле, већ од метала. Скулптуре Живка Седларског своје место су нашле у музејима, галеријама и приватним колекцијама на три континента, а њему донеле надимак..

објављено 24.9.24. 12.25