Информације о додељеним средствима ни мало не умирују оштећене пољопривреднике у нашој земљи. За БНР Цанка Нацева – председница Уније произвођача житарица у Ловечу – једном од региона са засадима кукуруза који је најпогођенији сушом, прогнозира банкроте пољопривредних произвођача због овогодишњих веома ниских приноса:

„Ове године су за 40% нижи у односу на прошлу годину. Треба да напоменемо да је и прошле године било суше – ове године код нас је принос 160 кг по хектару, док је прошле године био 400 кг по хектару за кукуруз. Само зрно изгледа као успавано, суво, тешко да има било какав протеин. Проблем је са токсином који се појавио прилично неочекивано, очигледно због суше. Трговци који купују жале се да се при узорковању откривају афлатоксини, на неким местима одбијају да преузму кукуруз. Ситуација је веома тешка, да не кажем катастрофална, јер осим суше, кризи доприносе и ниске откупне цене – 35 стотинки по килограму, 350 лева по тони, што код нас са приносом од 160 кг доноси приход од 56 лева. Очекујем да ће бити колега који ће прогласити банкрот, јер неколико узастопних година имају ниске приносе, а какве год резерве да су имали, оне су исцрпљене. Траже се начини за нову кампању сетве – за ђубрива, за семе. Или неће купити ђубриво, или ће подићи кредите од банака. Чак разматрамо састанак са Асоцијацијом банака како би се тражила помоћ у виду преференцијалних пољопривредних кредита. Наша држава је прилично сиромашна и не може себи да приушти неке компензације или доплате из националног буџета, јер таквих средстава нема.“

У интервјуу за БНР, Илија Проданов – председник Националне асоцијације произвођача житарица, објаснио је да сумираних података о губицима још увек нема, али су штете драстичне:

„Званичну статистику о томе какви су просечни приноси још увек немам, али оно што имамо као информацију од колега из свих региона наше земље је да се принос код сунцокрета креће око 100 кг, а код кукуруза око 200 кг по хектару, што је за више од 50-60% испод нормалног. Губици су заиста веома озбиљни. Чињеница да је Европска комисија активирала кризну резерву и одобрила, иако минимална и недовољна, средства за Бугарску, показује да је ситуација прилично забрињавајућа. Проблем је у томе што укупан износ средстава из пољопривредних резерви од почетка није довољан, што, с једне стране, показује недостатак механизама Комисије да се носи са таквим катастрофама, што је проблем за Европу. Потребно је наћи механизам који ће омогућити реакцију у оваквим ситуацијама, јер су ова средства крајње недовољна да било ко помисли да ће помоћи угроженим произвођачима. Што се тиче суме, 10,9 милиона евра за Бугарску је изузетно мало у односу на губитке, који ће сигурно ићи готово до милијарду лева.“

Господине Проданов, оцењујете да су одобрена средства недовољна, али постоји могућност за 200% националног суфинансирања, при чему помоћ може достићи до 60 милиона лева.

„Доплаћивање је хипотеза, јер до сада нисмо водили званичне разговоре са Министарством финансија и Министарством пољопривреде, да видимо да ли ће та средства бити укључена у буџет. Надамо се да ће бити, ипак је то могућност коју држава треба да искористи, имајући у виду ситуацију. Претпостављам да ћемо имати званичне састанке са министарством наредних недеља и видећемо шта ће бити предузето у том правцу. Новац није довољан, јер су губици велики. Овде се поново враћамо на то да није праведно да државе попут наше, са ограниченим буџетом, имају национално суфинансирање.“

Колико је површина у нашој земљи погођено сушом и пожарима?

„Суша је захватила све површине под сунцокретом и кукурузом у земљи, што је око 10 милиона хектара, а то чини готово 1/3 свих обрадивих површина. И код пшенице смо имали штету од суше, али у мање области, док су код кукуруза и сунцокрета штете забележене у целој земљи, са врло малим изузецима који су занемарљиви. Што се тиче пожара, са проблемом се суочавају и наше колеге сточари, којима су изгорели пашњаци – за њих то представља велику штету, јер немају где да напасају животиње.“

Имате ли у овом тренутку јасну представу о томе какав ће бити механизам за исплату тих средстава и које ћете захтеве, као председник Националне асоцијације произвођача житарица, поставити Министарству пољопривреде када преговори почну?

„Тренутно нема јасноће. Бугарска има могућност да до краја године обезбеди механизам, сходно томе мислим да ћемо дато време у потпуности искористити да осмислимо најбољи начин исплате, тако да разговори тек предстоје. За нас је важно да та средства буду што праведније распоређена. Велики проблем свих претходних министарстава је недостатак детаљних статистичких података у Бугарској, на које би се ослонио такав механизам, јер је правилна расподела без тога веома тешка. Европа једноставно мора да размисли о механизму рада у оваквим ситуацијама, јер на овај начин ствари не функционишу. Видите да и стратешки извештај о пољопривреди председнице ЕК показује да за следећи програмски период нема гаранције за финансијски оквир, тј. не знамо којим средствима ће располагати сектор пољопривреде у наредном финансијском оквиру, а политика постаје веома нејасна и државе чланице ЕУ неће бити задовољне. Видећемо како ће се нова ЕК развијати након њеног формирања. Нови комесар за пољопривреду имаће 100 дана да представи своју визију. Са нестрпљењем очекујемо да то видимо, али из извештаја је јасно да ствари нису ружичасте. Прво, финансија нема, друго, амбиција за зелену транзицију се уопште није смањила. Очекују нас бројни разговори и веома је важно да будемо у симбиози са државом, да радимо на исти начин, јер ћемо, у супротном, једноставно бити на губитку.“